язык: Русский
стукнуть ['stuknutʲ] г. - сов.
Перевести?
на
Форма Транскрипция Атрибуты
стукнув ['stuknuf] прош. деепр.
стукни ['stuknʲɪ] пов. ед.ч.
стукните ['stuknʲɪtʲə] пов. мн.ч.
стукнули ['stuknulʲɪ] прош. мн.ч.
стукнувши ['stuknufʂɨ] прош. деепр.
стукнуть ['stuknutʲ] отгл.сущ.
стукну ['stuknu] наст. 1 ед.ч.
стукнем ['stuknʲəm] наст. 1 мн.ч.
стукнешь ['stuknʲəʂ] наст. 2 ед.ч.
стукнете ['stuknʲətʲə] наст. 2 мн.ч.
стукнет ['stuknʲət] наст. 3 ед.ч.
стукнут ['stuknut] наст. 3 мн.ч.
стукнул ['stuknul] прош. ед.ч. м.
стукнула ['stuknulə] прош. ед.ч. ж.
стукнуло ['stuknulə] прош. ед.ч. с.
стукнувший ['stuknufʂɨj] прич.II им. ед.ч. м.
стукнувшая ['stuknufʂəjə] прич.II им. ед.ч. ж.
стукнувшее ['stuknufʂəjə] прич.II им. ед.ч. с.
стукнувшие ['stuknufʂɨjə] прич.II им. мн.ч.
стукнувшего ['stuknufʂəvə] прич.II род. ед.ч. м.
стукнувшей ['stuknufʂəj] прич.II род. ед.ч. ж.
стукнувшего ['stuknufʂəvə] прич.II род. ед.ч. с.
стукнувших ['stuknufʂɨх] прич.II род. мн.ч.
стукнувшему ['stuknufʂəmu] прич.II дат. ед.ч. м.
стукнувшей ['stuknufʂəj] прич.II дат. ед.ч. ж.
стукнувшему ['stuknufʂəmu] прич.II дат. ед.ч. с.
стукнувшим ['stuknufʂɨm] прич.II дат. мн.ч.
стукнувший ['stuknufʂɨj] прич.II вин. неод. ед.ч. м.
стукнувшую ['stuknufʂuju] прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
стукнувшее ['stuknufʂəjə] прич.II вин. неод. ед.ч. с.
стукнувшие ['stuknufʂɨjə] прич.II вин. неод. мн.ч.
стукнувшего ['stuknufʂəvə] прич.II вин. од. ед.ч. м.
стукнувшую ['stuknufʂuju] прич.II вин. од. ед.ч. ж.
стукнувшее ['stuknufʂəjə] прич.II вин. од. ед.ч. с.
стукнувших ['stuknufʂɨх] прич.II вин. од. мн.ч.
стукнувшим ['stuknufʂɨm] прич.II тв. ед.ч. м.
стукнувшей ['stuknufʂəj] прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнувшею ['stuknufʂəju] прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнувшим ['stuknufʂɨm] прич.II тв. ед.ч. с.
стукнувшими ['stuknufʂɨmʲɪ] прич.II тв. мн.ч.
стукнувшем ['stuknufʂəm] прич.II пр. ед.ч. м.
стукнувшей ['stuknufʂəj] прич.II пр. ед.ч. ж.
стукнувшем ['stuknufʂəm] прич.II пр. ед.ч. с.
стукнувших ['stuknufʂɨх] прич.II пр. мн.ч.
стукнутый ['stuknutɨj] страд. прич.II им. ед.ч. м.
стукнутая ['stuknutəjə] страд. прич.II им. ед.ч. ж.
стукнутое ['stuknutəjə] страд. прич.II им. ед.ч. с.
стукнутые ['stuknutɨjə] страд. прич.II им. мн.ч.
стукнутого ['stuknutəvə] страд. прич.II род. ед.ч. м.
стукнутой ['stuknutəj] страд. прич.II род. ед.ч. ж.
стукнутого ['stuknutəvə] страд. прич.II род. ед.ч. с.
стукнутых ['stuknutɨх] страд. прич.II род. мн.ч.
стукнутому ['stuknutəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. м.
стукнутой ['stuknutəj] страд. прич.II дат. ед.ч. ж.
стукнутому ['stuknutəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. с.
стукнутым ['stuknutɨm] страд. прич.II дат. мн.ч.
стукнутый ['stuknutɨj] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. м.
стукнутую ['stuknutuju] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
стукнутое ['stuknutəjə] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. с.
стукнутые ['stuknutɨjə] страд. прич.II вин. неод. мн.ч.
стукнутого ['stuknutəvə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. м.
стукнутую ['stuknutuju] страд. прич.II вин. од. ед.ч. ж.
стукнутое ['stuknutəjə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. с.
стукнутых ['stuknutɨх] страд. прич.II вин. од. мн.ч.
стукнутым ['stuknutɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. м.
стукнутой ['stuknutəj] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнутою ['stuknutəju] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнутым ['stuknutɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. с.
стукнутыми ['stuknutɨmʲɪ] страд. прич.II тв. мн.ч.
стукнутом ['stuknutəm] страд. прич.II пр. ед.ч. м.
стукнутой ['stuknutəj] страд. прич.II пр. ед.ч. ж.
стукнутом ['stuknutəm] страд. прич.II пр. ед.ч. с.
стукнутых ['stuknutɨх] страд. прич.II пр. мн.ч.
стукнут ['stuknut] страд. прич.II крат. ед.ч. м.
стукнута ['stuknutə] страд. прич.II крат. ед.ч. ж.
стукнуто ['stuknutə] страд. прич.II крат. ед.ч. с.
стукнуты ['stuknutɨ] страд. прич.II крат. мн.ч.