язык: Русский
позвонить [pəzvɐˈnʲitʲ] г. - сов. непер.
Перевести?
на
Форма Транскрипция Атрибуты
позвонивших [pəzvɐˈnʲifʂɨх] прич.II пр. мн.ч.
позвонившем [pəzvɐˈnʲifʂəm] прич.II пр. ед.ч. с.
позвонившей [pəzvɐˈnʲifʂəj] прич.II пр. ед.ч. ж.
позвонившем [pəzvɐˈnʲifʂəm] прич.II пр. ед.ч. м.
позвонившими [pəzvɐˈnʲifʂɨmʲɪ] прич.II тв. мн.ч.
позвонившим [pəzvɐˈnʲifʂɨm] прич.II тв. ед.ч. с.
позвонившею [pəzvɐˈnʲifʂəju] прич.II тв. ед.ч. ж.
позвонившей [pəzvɐˈnʲifʂəj] прич.II тв. ед.ч. ж.
позвонившим [pəzvɐˈnʲifʂɨm] прич.II тв. ед.ч. м.
позвонивших [pəzvɐˈnʲifʂɨх] прич.II вин. од. мн.ч.
позвонившее [pəzvɐˈnʲifʂəjə] прич.II вин. од. ед.ч. с.
позвонившую [pəzvɐˈnʲifʂuju] прич.II вин. од. ед.ч. ж.
позвонившего [pəzvɐˈnʲifʂəvə] прич.II вин. од. ед.ч. м.
позвонившие [pəzvɐˈnʲifʂɨjə] прич.II вин. неод. мн.ч.
позвонившее [pəzvɐˈnʲifʂəjə] прич.II вин. неод. ед.ч. с.
позвонившую [pəzvɐˈnʲifʂuju] прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
позвонивший [pəzvɐˈnʲifʂɨj] прич.II вин. неод. ед.ч. м.
позвонившим [pəzvɐˈnʲifʂɨm] прич.II дат. мн.ч.
позвонившему [pəzvɐˈnʲifʂəmu] прич.II дат. ед.ч. с.
позвонившей [pəzvɐˈnʲifʂəj] прич.II дат. ед.ч. ж.
позвонившему [pəzvɐˈnʲifʂəmu] прич.II дат. ед.ч. м.
позвонивших [pəzvɐˈnʲifʂɨх] прич.II род. мн.ч.
позвонившего [pəzvɐˈnʲifʂəvə] прич.II род. ед.ч. с.
позвонившей [pəzvɐˈnʲifʂəj] прич.II род. ед.ч. ж.
позвонившего [pəzvɐˈnʲifʂəvə] прич.II род. ед.ч. м.
позвонившие [pəzvɐˈnʲifʂɨjə] прич.II им. мн.ч.
позвонившее [pəzvɐˈnʲifʂəjə] прич.II им. ед.ч. с.
позвонившая [pəzvɐˈnʲifʂəjə] прич.II им. ед.ч. ж.
позвонивший [pəzvɐˈnʲifʂɨj] прич.II им. ед.ч. м.
позвоните [pəzvɐˈnʲitʲə] пов. мн.ч.
позвони [pəzvɐˈnʲi] пов. ед.ч.
позвонив [pəzvɐˈnʲif] прош. деепр.
позвонивши [pəzvɐˈnʲifʂɨ] прош. деепр.
позвонили [pəzvɐˈnʲilʲɪ] прош. мн.ч.
позвонило [pəzvɐˈnʲilə] прош. ед.ч. с.
позвонила [pəzvɐˈnʲilə] прош. ед.ч. ж.
позвонил [pəzvɐˈnʲil] прош. ед.ч. м.
позвоня [pəzvɐˈnʲa] наст. деепр.
позвонят [pəzvɐˈnʲat] наст. 3 мн.ч.
позвоните [pəzvɐˈnʲitʲə] наст. 2 мн.ч.
позвонишь [pəzvɐˈnʲiʂ] наст. 2 ед.ч.
позвонить [pəzvɐˈnʲitʲ] отгл.сущ.
позвонит [pəzvɐˈnʲit] наст. 3 ед.ч.
позвоним [pəzvɐˈnʲim] наст. 1 мн.ч.
позвоню [pəzvɐˈnʲu] наст. 1 ед.ч.