язык: Русский
уволить [u'volʲɪtʲ] г. - сов.
Перевести?
на
Форма Транскрипция Атрибуты
уволить [u'volʲɪtʲ] отгл.сущ.
уволю [u'volʲu] наст. 1 ед.ч.
уволим [u'volʲɪm] наст. 1 мн.ч.
уволишь [u'volʲɪʂ] наст. 2 ед.ч.
уволите [u'volʲɪtʲə] наст. 2 мн.ч.
уволит [u'volʲɪt] наст. 3 ед.ч.
уволят [u'volʲət] наст. 3 мн.ч.
уволя [u'volʲə] наст. деепр.
уволил [u'volʲɪl] прош. ед.ч. м.
уволила [u'volʲɪlə] прош. ед.ч. ж.
уволило [u'volʲɪlə] прош. ед.ч. с.
уволили [u'volʲɪlʲɪ] прош. мн.ч.
уволивши [u'volʲɪfʂɨ] прош. деепр.
уволив [u'volʲɪf] прош. деепр.
уволь [u'volʲ] пов. ед.ч.
увольте [u'volʲtʲə] пов. мн.ч.
уволивший [u'volʲɪfʂɨj] прич.II им. ед.ч. м.
уволившая [u'volʲɪfʂəjə] прич.II им. ед.ч. ж.
уволившее [u'volʲɪfʂəjə] прич.II им. ед.ч. с.
уволившие [u'volʲɪfʂɨjə] прич.II им. мн.ч.
уволившего [u'volʲɪfʂəvə] прич.II род. ед.ч. м.
уволившей [u'volʲɪfʂəj] прич.II род. ед.ч. ж.
уволившего [u'volʲɪfʂəvə] прич.II род. ед.ч. с.
уволивших [u'volʲɪfʂɨх] прич.II род. мн.ч.
уволившему [u'volʲɪfʂəmu] прич.II дат. ед.ч. м.
уволившей [u'volʲɪfʂəj] прич.II дат. ед.ч. ж.
уволившему [u'volʲɪfʂəmu] прич.II дат. ед.ч. с.
уволившим [u'volʲɪfʂɨm] прич.II дат. мн.ч.
уволивший [u'volʲɪfʂɨj] прич.II вин. неод. ед.ч. м.
уволившую [u'volʲɪfʂuju] прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
уволившее [u'volʲɪfʂəjə] прич.II вин. неод. ед.ч. с.
уволившие [u'volʲɪfʂɨjə] прич.II вин. неод. мн.ч.
уволившего [u'volʲɪfʂəvə] прич.II вин. од. ед.ч. м.
уволившую [u'volʲɪfʂuju] прич.II вин. од. ед.ч. ж.
уволившее [u'volʲɪfʂəjə] прич.II вин. од. ед.ч. с.
уволивших [u'volʲɪfʂɨх] прич.II вин. од. мн.ч.
уволившим [u'volʲɪfʂɨm] прич.II тв. ед.ч. м.
уволившей [u'volʲɪfʂəj] прич.II тв. ед.ч. ж.
уволившею [u'volʲɪfʂəju] прич.II тв. ед.ч. ж.
уволившим [u'volʲɪfʂɨm] прич.II тв. ед.ч. с.
уволившими [u'volʲɪfʂɨmʲɪ] прич.II тв. мн.ч.
уволившем [u'volʲɪfʂəm] прич.II пр. ед.ч. м.
уволившей [u'volʲɪfʂəj] прич.II пр. ед.ч. ж.
уволившем [u'volʲɪfʂəm] прич.II пр. ед.ч. с.
уволивших [u'volʲɪfʂɨх] прич.II пр. мн.ч.
уволенный [u'volʲənnɨj] страд. прич.II им. ед.ч. м.
уволенная [u'volʲənnəjə] страд. прич.II им. ед.ч. ж.
уволенное [u'volʲənnəjə] страд. прич.II им. ед.ч. с.
уволенные [u'volʲənnɨjə] страд. прич.II им. мн.ч.
уволенного [u'volʲənnəvə] страд. прич.II род. ед.ч. м.
уволенной [u'volʲənnəj] страд. прич.II род. ед.ч. ж.
уволенного [u'volʲənnəvə] страд. прич.II род. ед.ч. с.
уволенных [u'volʲənnɨх] страд. прич.II род. мн.ч.
уволенному [u'volʲənnəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. м.
уволенной [u'volʲənnəj] страд. прич.II дат. ед.ч. ж.
уволенному [u'volʲənnəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. с.
уволенным [u'volʲənnɨm] страд. прич.II дат. мн.ч.
уволенный [u'volʲənnɨj] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. м.
уволенную [u'volʲənnuju] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
уволенное [u'volʲənnəjə] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. с.
уволенные [u'volʲənnɨjə] страд. прич.II вин. неод. мн.ч.
уволенного [u'volʲənnəvə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. м.
уволенную [u'volʲənnuju] страд. прич.II вин. од. ед.ч. ж.
уволенное [u'volʲənnəjə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. с.
уволенных [u'volʲənnɨх] страд. прич.II вин. од. мн.ч.
уволенным [u'volʲənnɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. м.
уволенной [u'volʲənnəj] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
уволенною [u'volʲənnəju] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
уволенным [u'volʲənnɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. с.
уволенными [u'volʲənnɨmʲɪ] страд. прич.II тв. мн.ч.
уволенном [u'volʲənnəm] страд. прич.II пр. ед.ч. м.
уволенной [u'volʲənnəj] страд. прич.II пр. ед.ч. ж.
уволенном [u'volʲənnəm] страд. прич.II пр. ед.ч. с.
уволенных [u'volʲənnɨх] страд. прич.II пр. мн.ч.
уволен [u'volʲən] страд. прич.II крат. ед.ч. м.
уволена [u'volʲənə] страд. прич.II крат. ед.ч. ж.
уволено [u'volʲənə] страд. прич.II крат. ед.ч. с.
уволены [u'volʲənɨ] страд. прич.II крат. мн.ч.