язык: Русский
уколоть [ukɐ'lotʲ] г. - сов.
Перевести?
на
Форма Транскрипция Атрибуты
уколоть [ukɐ'lotʲ] отгл.сущ.
уколю [ukɐ'lʲu] наст. 1 ед.ч.
уколем [u'kolʲəm] наст. 1 мн.ч.
уколешь [u'kolʲəʂ] наст. 2 ед.ч.
уколете [u'kolʲətʲə] наст. 2 мн.ч.
уколет [u'kolʲət] наст. 3 ед.ч.
уколют [u'kolʲut] наст. 3 мн.ч.
уколя [ukɐ'lʲa] наст. деепр.
уколол [ukɐ'lol] прош. ед.ч. м.
уколола [ukɐ'lolə] прош. ед.ч. ж.
укололо [ukɐ'lolə] прош. ед.ч. с.
укололи [ukɐ'lolʲɪ] прош. мн.ч.
уколовши [ukɐ'lofʂɨ] прош. деепр.
уколов [ukɐ'lof] прош. деепр.
уколи [ukɐ'lʲi] пов. ед.ч.
уколите [ukɐ'lʲitʲə] пов. мн.ч.
уколовший [ukɐ'lofʂɨj] прич.II им. ед.ч. м.
уколовшая [ukɐ'lofʂəjə] прич.II им. ед.ч. ж.
уколовшее [ukɐ'lofʂəjə] прич.II им. ед.ч. с.
уколовшие [ukɐ'lofʂɨjə] прич.II им. мн.ч.
уколовшего [ukɐ'lofʂəvə] прич.II род. ед.ч. м.
уколовшей [ukɐ'lofʂəj] прич.II род. ед.ч. ж.
уколовшего [ukɐ'lofʂəvə] прич.II род. ед.ч. с.
уколовших [ukɐ'lofʂɨх] прич.II род. мн.ч.
уколовшему [ukɐ'lofʂəmu] прич.II дат. ед.ч. м.
уколовшей [ukɐ'lofʂəj] прич.II дат. ед.ч. ж.
уколовшему [ukɐ'lofʂəmu] прич.II дат. ед.ч. с.
уколовшим [ukɐ'lofʂɨm] прич.II дат. мн.ч.
уколовший [ukɐ'lofʂɨj] прич.II вин. неод. ед.ч. м.
уколовшую [ukɐ'lofʂuju] прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
уколовшее [ukɐ'lofʂəjə] прич.II вин. неод. ед.ч. с.
уколовшие [ukɐ'lofʂɨjə] прич.II вин. неод. мн.ч.
уколовшего [ukɐ'lofʂəvə] прич.II вин. од. ед.ч. м.
уколовшую [ukɐ'lofʂuju] прич.II вин. од. ед.ч. ж.
уколовшее [ukɐ'lofʂəjə] прич.II вин. од. ед.ч. с.
уколовших [ukɐ'lofʂɨх] прич.II вин. од. мн.ч.
уколовшим [ukɐ'lofʂɨm] прич.II тв. ед.ч. м.
уколовшей [ukɐ'lofʂəj] прич.II тв. ед.ч. ж.
уколовшею [ukɐ'lofʂəju] прич.II тв. ед.ч. ж.
уколовшим [ukɐ'lofʂɨm] прич.II тв. ед.ч. с.
уколовшими [ukɐ'lofʂɨmʲɪ] прич.II тв. мн.ч.
уколовшем [ukɐ'lofʂəm] прич.II пр. ед.ч. м.
уколовшей [ukɐ'lofʂəj] прич.II пр. ед.ч. ж.
уколовшем [ukɐ'lofʂəm] прич.II пр. ед.ч. с.
уколовших [ukɐ'lofʂɨх] прич.II пр. мн.ч.
уколотый [u'kolətɨj] страд. прич.II им. ед.ч. м.
уколотая [u'kolətəjə] страд. прич.II им. ед.ч. ж.
уколотое [u'kolətəjə] страд. прич.II им. ед.ч. с.
уколотые [u'kolətɨjə] страд. прич.II им. мн.ч.
уколотого [u'kolətəvə] страд. прич.II род. ед.ч. м.
уколотой [u'kolətəj] страд. прич.II род. ед.ч. ж.
уколотого [u'kolətəvə] страд. прич.II род. ед.ч. с.
уколотых [u'kolətɨх] страд. прич.II род. мн.ч.
уколотому [u'kolətəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. м.
уколотой [u'kolətəj] страд. прич.II дат. ед.ч. ж.
уколотому [u'kolətəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. с.
уколотым [u'kolətɨm] страд. прич.II дат. мн.ч.
уколотый [u'kolətɨj] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. м.
уколотую [u'kolətuju] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
уколотое [u'kolətəjə] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. с.
уколотые [u'kolətɨjə] страд. прич.II вин. неод. мн.ч.
уколотого [u'kolətəvə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. м.
уколотую [u'kolətuju] страд. прич.II вин. од. ед.ч. ж.
уколотое [u'kolətəjə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. с.
уколотых [u'kolətɨх] страд. прич.II вин. од. мн.ч.
уколотым [u'kolətɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. м.
уколотой [u'kolətəj] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
уколотою [u'kolətəju] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
уколотым [u'kolətɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. с.
уколотыми [u'kolətɨmʲɪ] страд. прич.II тв. мн.ч.
уколотом [u'kolətəm] страд. прич.II пр. ед.ч. м.
уколотой [u'kolətəj] страд. прич.II пр. ед.ч. ж.
уколотом [u'kolətəm] страд. прич.II пр. ед.ч. с.
уколотых [u'kolətɨх] страд. прич.II пр. мн.ч.
уколот [u'kolət] страд. прич.II крат. ед.ч. м.
уколота [u'kolətə] страд. прич.II крат. ед.ч. ж.
уколото [u'kolətə] страд. прич.II крат. ед.ч. с.
уколоты [u'kolətɨ] страд. прич.II крат. мн.ч.